Ранко Д. Антонић (Ranko D. Antonić)
Google
У народу познат као манастир Морачник, на истуреном рту на југоисточној страни острва, положен ниско, скоро до самог језера налази се манастирски комплекс посвећен Пресветој Богородици Тројеручици. Смештен је на троугластом острву Морачник, које је једно од педесетак острва, хриди и гребена близу југозападне обале Скададарског језера.
Први пут се помиње 1417. године у повељи Балше III Ђурђевића, сина Јелене Балшић и унука „светопочившег кнеза Лазара“, како она назива свог оца, којом Балша дарује манастиру гумно соли у Бару, који му је по свему судећи и нови ктитор. Из повеље се види да је Морачник био метох најстаријег нашег манастира, Пречисте Крајинске, у којој је управо у то време столовао зетски митрополит Арсеније. Године 1614. један путописац каже да „свако од пет острва на језеру, има по један манастир српских калуђера“, а крајем истог века игуман Морачника Николај, тражи из Венеције једне свештеничке одежде. То је уједно и посљедњи спомен Морачника као живог манастира. Несумњиво је надживео време наиласка Турака и дуго се бележи по турским тефтерима, али вероватно да као и његов матични манастир, Пречиста Крајинска, није преживео Махмут-пашу Бушатлију, и његове походе на Црну Гору крајем осамнаестог века. Постоје мишљења да су га тада Турци претводили у џамију. Манастир у себи „садржи скоро сва искуства, појединачно проверена на ранијим грађевинама“ Зетске Свете Горе, монашке заједнице сабране у XIV и XV веку из Јерусалима, Свете Горе и Синаја, која је за собом оставила спомен на велике духовнике и теологе попут Никона Јерусалимца, писца Горичког зборника, који тамо напомиње о добром гласу који су у Светој Земљи уживали монаси са острва Скадарског језера.
Триконхосна црква са куполом на Морачнику је сума целог градитељства баошићке епохе на Скадарском језеру и представља мало ремек-дело мере и склада. У хармоничну целину повезани су црква која има и јужни параклис, конак на истоку и кула, која се налази на југу. Све је зидано полуобрађеним каменом, али грађевине нису настале у истом периоду. Претпоставља се да је уз испосиицу или можда цркву настала прво кула, уз коју су онда дозидани конаци. Кула је на трећем спрату имала параклис са крстастим сводом и чинила је одбрамбену целину са пиргом са Топхане, који се види са Морачника, и кулом са Пречисте Крајинске. Данас настојатељ манастира је јеромонах Николај (Башановић).
Манастирски комплекс чине: храм посвећен Пресветој Богородици Тројеручици, са параклисом Светог Јована Дамаскина, капела Светог Григорија Синаита, храм Преображења Господњег на врху острва, манастирски конак и економски објекти.
Храм Пресвете Богодице Тројеручице је малих димензија, дужине 7.5 м, а ширине 4 м, основе у виду сажетог тролиста. Црква се одликује неуобичајено ниским апсидама. Код ње се појављује западни травеј, уз који су дозидане нише на северној и јужној страни, које су служиле као проскомидија и ђаконикон. Како је западни травеј скоро истих димензија, основа је добила симетричну и чисту форму. Кубе је копија оног на старчевачком храму и ослања се на четири пиластра, између којих су постављени лукови. Због бочних лукова појављује се трансепт који није “лажан” као на Старчеву. Украсни камени венац постављен је испод свих кровних површина, а с унутрашње стране њиме су украшени подужни зидови. Сви прозори, по један на свакој апсиди и четири на тамбуру – правоугаони су и оперважени каменим гредама. У прозорима су нађени остаци фресака, по чему се може закључити да је читава црква била живописана. Западни портал има, изнад правоугаоног отвора, полукружну линету. Црква је грађена од притесаног камена, сложеног у неправилне хоризонталне редове. Првобитно је била покривена каменим плочама, као и сви храмови Балшића на језеру. Храм је грађевински обновљен.
